‘Sinners’ – graciozna priča o tome kako sistem ne pije samo krv, već briše identitet, nasleđe i dušu
Sinners je film koji razbija granice. Kombinuje horor, vestern, gangsterski film i mjuzikl u jednu snažnu, hipnotišuću celinu.
Ocjena: 9/10
Piše: Dalibor Tanić
Radnja nas vodi u 1930-e, u srce Mississippija, gde se blizanci Elijah i Elias (fenomenalni Michael B. Jordan) vraćaju da pokrenu juke joint – mesto crne radosti i otpora – ali umesto običnih prepreka, suočavaju se sa vampirima. I to ne vampirima kakve pamtimo iz filmova Johna Carpentera, nego mnogo mračnijom, dubljom metaforom koju predstavljaju krvožedni demoni.
Sinners je, bez ikakvog ublažavanja, politički film. Horor je ovde samo alat kojim Coogler priča o stvarnim, živim traumama. Da trauma bude veća, kroz čitav film se u nekoliko scena pojavljuju ogromna polja pamuka!
Ovo je brutalna, a opet graciozna priča o tome kako SISTEM ne pije samo krv, već briše identitet, nasleđe i dušu.
Vampiri koje gledamo nisu karikirani monstrumi. Oni su belci koji simbolizuju istorijsko rasno nasilje utemeljeno duboko u američkom Jugu. Coogler majstorski bira da se borba vodi baš u juke jointu – svetom mestu crne kulture, gde ples, muzika i zajedništvo postaju najjače oružje otpora.
Ovde, svaka pesma, svaki plesni pokret, svaki gutljaj pića – postaju borba za opstanak duše.
Elijah i Elias nisu tek dva junaka, oni su dve strane otpora: jedan veruje u prilagođavanje, drugi u otvoreno suprotstavljanje.
Njihov sukob nije samo porodična drama, već večita dilema svake potlačene zajednice: Kako preživeti, a ne izgubiti sebe? (I ne pitajte me otkud znam koliko je to pitanje stvarno.)
Religijska i spiritualna simbolika obogaćuju film dodatnim slojevima značenja: krst, afrički rituali, krv kao sveti znak, zloglasne “bele kapice”, “Veliki Zmajevi”.
Jedna scena mi se posebno urezala u pamćenje. Neću spojlati, samo ću reći: američki starosedeoci love vampire.
Njihovo prisustvo nije slučajno. Coogler povlači jasnu paralelu između sudbine Afroamerikanaca i starosedelačkih naroda – naroda čije su duše prve pokušali da izbrišu isti ti „demoni“.
Vizuelno, film je čista magija.
Igra svetla i tame nosi priču isto koliko i dijalog. Ludwig Göransson, Cooglerov stari saradnik, komponuje muziku koja doslovno diše zajedno sa slikom. Kad junaci klonu, tonovi tamne, kad se usprave, ritmovi ih uzdižu.
Na kraju, Sinners nije samo priča o prošlosti. To je ogledalo naše sadašnjosti i upozorenje za budućnost: Vampiri još postoje. Samo su sada sofisticiraniji. Ne piju krv, piju dušu.
